Na području Vlasotinačke opštine ima 50 mesnih zajednica.  Ekipa portala Pčinjski 017 razgovarala je sa predsednikom MZ Konopnica Goranom Stoiljkovićem.

Kakav je program razvoja Mesne zajednice Konopnica?

-Program razvoja Mesne zajednice Konopnica se bazira na sredstva iz budžeta opštine, opredeljenih po osnovu primarnih projekata, kao što su asfaltiranje preostalih ulica sa odvodom atmosferske vode, nasipavanje atarskih puteva, prokopavanje odvodnih kanala, rekonstrukcija zgrade Mesne zajednice, uređenje crkvenog dvorišta i konaka, ograđivanje i održavanje mesnog groblja i kao najvažniji najavljen projekat  je početak izgradnje kanalizacione mreže, kao i drugi programi po inicijativi građana…

Koje aktivnosti trenutno realizujete, a koje su planirane do kraja godine?

-Unazad nekoliko godina realizovano je dosta projekata. Napravljen je mini sportski teren sa tribinom u školskom dvorištu, uređeno je crkveno dvorište sa novom ogradom, kapijama, dva letnjikovca, adaptirana je zgrada konaka, prilazne staze do crkve, rekonstruisana je stara školska zgrada u Dom kulture, koja je upravo danas kompletno završena. Rekonstruisan je objekat predškolske ustanove, fudbalski teren sa pratećim sadržajima, sa rezervnim kućicama, novom ogradom i zaštitnim mrežama iza golova. Zgrada svlačionice je renovirana i izvršena je priprema za teren za male sportove. Takođe, uvedena je nova led rasveta u selu sa novih 50 sijalica, a kao najvažniji i najskupji projekat izgrađen je novi most sa regulacijom priobalja i kanaletama na seoskom potoku  i preasfaltiran je glavni put u dužini od 1,5km. Urađena je atmosferska kanalizacija u novom naselju, dužine 800m. Atarski putevi su, posle dugih godina, urađeni sa propusnim cevima, a kao jedan od bitnijih projekata navodim vodosnabdevanje  sa gradskog vodovoda.

Koliko brinete o selu?

-Vreme realizacije napred navedenog i posvećenost je dovoljan dokaz kako se brine o selu. Uglavnom su uključeni  jedni isti ljudi sa podrškom većine, ali uvek postoji druga grupacija nezainteresovanih i nepoverljivih i  to prenose na naslednike, što bih rekao baš tužno, ali je kontradiktornost u tome da i oni uživaju plodove rada.

Sta se izdvaja kao jedan od većih problema u MZ Konopnica?

-Najveći problem predstavlja odlaganje smeća na obalama reke Vlasine, na poljskim putevima, na ulazu u selo. I pored stalnih upozorenja da se to ne čini, situacija se ne poboljšava. Upravo smo u kontaktu sa lokalnom samoupravom o rešavanju ovog značajnog problema postavljanjem kontejnera i odvoženju smeća.

Na sta se mestani uglavnom žale, koji problemi su prisutni?           

-Problemi su uglavnom rešeni. Po izgradnji kanalizacione mreže ostaje da se asfaltira još manjih ulica, u ukupnoj dužini od 1km. Takođe, problem je i zauzimanje previše mesta na mesnom groblju, s obzirom da ne postoji mogućnost širenja istog, zbog fudbalskog terena, koji se nalazi na granici sa grobljem.

Kako se korona odrazila na mesnu zajednicu, na aktivnosti, na poljoprivredu itd?

-Bilo je dosta obolelih i to porodično, sa nekoliko smrtnih ishoda. Mere su se uglavnom u početku poštovale, ali se protokom vremena iste sve manje poštuju. Organizovana je vakcinacija Mesne zajednice sa dobrim odzivom, a dosta meštana se samoinicijativno vakcinisalo u Domu zdravlja u Vlasotincu. Shodno situaciji, sve aktivnosti su usporene, skoro pa prestale u svim delatnostima, one neophodne su jedino funkcionisale.

Vi ste I predsednik Fudbalskog kluba „Gradac“?

-Da, jesam, skoro 30 godina. Od svoje 16-te godine sam postao član fudbalskog kluba.  Uvek smo imali talentovane igrače koji su odlazili u druge klubove, jer nam je igralište bilo uništeno 1988. u poplavi velikih razmera.  Od te godine sam faktički na čelu kluba kao rukovodilac. Par godina sam se angažovao na izgradnji novog fudbalskog terena, imajući stalno probleme sa arheolozima, jer je teren izgrađen upavo tu, nemajući mogućnost izbora druge lokacije. Ovih nekoliko decenija sam bio sve, a najmanje predsednik. Do prošle godine aktivan igrač i ekonom i prevoznik i održavalac tog terena, organizator, pokretač, finansijer i sponzor istog. Tako da, funkcija je uvek bila u drugom planu. Ali posle mnogo uloženog, rezultati su za ponos. Nema tog čoveka koji dodje na čuveni ,,Trap“, koji se nalazi u podnožju brda Gradac, i ne ostane zadivljen terenom koji posedujemo. Nikada nismo prestajali sa takmičenjem. U nizu pobeda i poraza uvek su baza kluba bila naša deca, naša omladina i iz toga smo uvek iznedrili vrhunske fudbalere. Zahvaljujuci zaljubljenicima u fudbal poput mene i donatorima sportske opreme bivših igrača, takmičenja, putovanja, kao i svi ovi uspesi iza nas, a biće ih verujem jos više, ne bi verovatno ni postojali i ovim putem bih se svima zahvalio na saradnji i podršci koju bi trebalo da nastavimo jedni drugima da dajemo kako bismo napredovali. Sto se tiče finansijske situacije, redovno dobijamo sredstva iz budžeta opštine, koji su dovoljni za redovno takmičenje.

 Koliko je tesko uskladiti sve te obaveze?

-Mnogo puta se dešavalo da svakodnevne obaveze budu u drugom planu, kada se radi o fudbalskom klubu i seoskom napretku. Ali s obzirom da me ispunjava i iznova motiviše kada vidim da su rezultati rada vidljivi, onda vam ta „obaveza“ preraste u hobi, i mogu slobodno reći, način života.

Kakva je situacija u klubu?

-Trenutna situacija infrastrukture je fantastična. A što se tiče rezultata, nisu na nivou očekivanog, ali verujem da ukoliko malo uložimo trud biće na nivou zadovoljavajućeg.

Koliko mladih ima u Vasoj MZ?

Mladih ima dosta, ali završetkom viših i visokih skola, sa zaposlenjem u mestu u kom studiraju, odlaze i ostaju tamo. Ima i novootvorenih pogona u našoj opštini u kojim je zapošljeno dosta mladih, kao i u Leskovcu, te oni zasnivaju porodice i ostaju u svom rodnom kraju. Nadolazeći problem je natalitet u našoj Mesnoj zajednici. Na godišnjem nivou ih bude po 3-4 deteta. S obzirom da imamo dosta mladih u inostranstvu, na nivou smo polovine dece u selu, polovine, ako ne i više, u inostranstvu.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Podeli sa prijateljima: