Srbija po ekonomiji četvrta u regionu iza Rumunije, Bugarske i Hrvatske
Iako se probila na najbolju poziciju od 2016. godine, Srbija je daleko od balkanskih ekonomskih lidera, ako je suditi prema NIN-ovom indeksu ekonomske snage koji se za osam zemalja regiona izračunava od 2016. godine na osnovu 10 ekonomskih parametara.
Šampionsku poziciju ovogodišnjeg indeksa dele Rumunija i Bugarska sa 7,00 od mogućih 10,00 poena, a treća je Hrvatska 6,25, dok je Srbija četvrta sa 5,62, navodi se u tekstu „Daleko su pravi šampioni“ u poslednjem broju NIN-a. Ovo je znatno unapređenje u odnosu na osmog mesta koje je zauzimala 2017. godine ili sedmog mesta koje je zauzimala 2016. godine.
Prema stopi privrednog rasta od 4,2%, u 2019. godini Srbija je zauzela prvo mesto, ispred Rumunije (4,0%) i Severne Makedonije (3,6%) ali je to nije podiglo na pobedničko postolje Evropi, kako je prethodno najavljivano.
„Prošlogodišnji rast BDP-a od 4,2 odsto nije, ipak dovoljan i za jedno prva tri mesta u Evropi, kako je to 31. oktobra na Pinku najavio predsednik Vučić“, navedeno je u tekstu.
Po realnom rastu zarada od 8,5 %, zahvaljujući povećanju plata u javnom sektoru u novembru i decembru, Srbija je zauzela treće mesto, iza Rumunije (11%) i Bugarske (10%).
„Koliko nam susedi beže po ta dva, za obične građane, najvažnija parametra svedoči i podatak da prosečan stanovnik Hrvatske ima na raspolaganju isti nivo BDP-a kao jedan građanin Srbije i Albanije (ili BiH) zajedno.“, rečeno je u tekstu.
Što se tiče stope nezaposlenosti u Srbiji, koja „u novijoj istoriji nikada nije bila manja nego na kraju prošle godine“, u tekstu je izneto da Srbija zauzima četvrto mesto, posle članica Evropske unije – Rumunije, Bugarske i Hrvatske.
Kada govorimo o javnom dugu, najmanji javni dug od 19,1% bio je Bugarskoj dok je u Srbiji bio 52%, što je daleko manje od 70% pre 5, godina, međutim manje javne dugove imaju i BiH, Rumunija i Severna Makedonija, u rasponu od 19,1% do 48% BDP-a.
„Međutim, zanimljivo je videti koja će zemlja na kom nivou dočekati kraj 2020. godine, tu bi moglo doći do značajnih promena“, navodi se u tekstu i dodaje da je Vlada Srbije rebalansom predvidela da će zbog krize na kraju 2020. godine državna kasa biti u minusu 6,9% BDP-a, a da javni dug neće preći 60% BDP-a.
Što se tiče visine inflacije, kao još jednom ekonomskom pokazatelju NIN-ovog indeksa, ispred Srbije je bilo 5 zemalja, dok su iza nje ostale Bugarska (3,2%) i Rumunija (4,8%), a isti slučaj je i sa udelom investicija u BDP-u.
„Srbija, uprkos tome što već godinama, pre svega zahvaljujući visokim subvencijama iz budžeta, privlači više stranih investicija od svih zemalja Zapadnog Balkana (plus Hrvatske) zajedno, po udelu investicija u BDP-u nije uspela da se probije dalje od petog mesta“, navodi se u tekstu.
Srbija je zauzela i peto mesto po visini spoljnog duga od 61,9%, ispred Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije.
U tekstu se zaključuje da će raspored na rang listi za 12 meseci presudno zavisiti od toga sa koliko će uspeha zemlje regiona uspeti da ublaže negativne ekonomske posledice pandemije.