Uvlakač se svojevoljno odriče statusa homo sapiensa, postaje inferiorna podvrsta koja izgleda kao čovek, hoda uspravno i koristi se govorom, ali svesno odbija koristiti vlastiti mozak i odriče se svog mišljenja.

Ovo je tekst o poltronima, ulizicama, uvlakačima, analnim roniocima, klimoglavcima, onima koji su prodali sebe i svoje stavove za siću. Namenjenjen je i onima koji podržavaju poltronstvo i svoju decu odgajaju da budu poltroni jer misle da će im tako olakšati plivanje kroz život.

Kod nas su lični stavovi obično sistematski suzbijani. Sedi dole, ćuti i ne talasaj. To ti govore pojedini političari, mediji i roditelji. Zato je lakše ići nizvodno, linijom manjeg otpora. Lakše je biti uvlakač.

Primećujem da živiš k’o bubreg u loju

Osmeh, ukras lica zbog stranih vilica

Kaput ti ima kameleon boju

Priča se po selu da si postao ulizica

…

Mufljuz, uvlakač, ulizica

Iza tebe otegla se

Nadimaka kobasica

(Rambo Amadeus – Ulizica)

Poltron na francuskom jeziku označava kukavicu, osobu bez hrabrosti, a na italijanskom, poltrone znači lenj. U našem jeziku, označava osobu koja ima osobine i karakter kukavice, odnosno dvolične osobe i ulizice. Poltron je sinonim za reči plašljivac, ulizica, beskičmenjak, puzavac, razmetljivac i sl. Poltroni su neomiljeni ljudi koji za cilj imaju jedino i isključivo svoju korist, te se zarad nje svima dodvoravaju.

Svuda su oko nas, Balkan je farma uvlakača. Svesni su da ne poseduju lične kvalitete i znanje da bi zadržali posao koji su dobili preko stranke i onda od sebe daju jedino što imaju – sebe i svoje biće.

Čega se jedan uvlakač, u stvari, odriče? Materijalno gledajući, u plusu je. Uz pravi PR, uložen trud na društvenim mrežama, posebno u vreme predizborne kampanje, i uz malo sreće, postaće dio svite elite. Uvaliće se u državnu službu, državnu firmu ili u neki upravni odbor, gde će nesmetano nastaviti svoje neugledno postojanje. Svog će mecenu, ma kakav bio, okivati u zvezde, veličajući njegov lik i delo. A mecena će se blagonaklono smeškati, srkućući balkansku ambroziju poltronstva koju mu ovaj nesrećnik servira. I nije to samo stvar hranjenja nečijeg ega. Pojedini naši političari žive od glumljenja patritozma, zalaganja za državu i zaštite interesa svog naroda. Njima su preko potrebni minioni koji će ih predstavljati onakvima kakvi se trude prikazati narodu.

Međutim, postoji nešto dublje od toga. Homo sapiens je u prevodu razumni čovek. Obdaren je razumom i samostalno razmišlja. Uvlakač se svojevoljno odriče statusa homo sapiensa, postaje inferiorna podvrsta koja izgleda kao čovek, hoda uspravno i koristi se govorom, ali svesno odbija koristiti vlastiti mozak i odriče se svog mišljenja. Negiranjem svoje ljudske prirode, on prodaje dušu đavolu. A bez duše, on je samo futrola čija je sadržina laž i licemerje.

Uvlakače moramo etiketirati kao takve. Percepciju o njima moramo svesti na ono šta jesu – moralno ništavilo neljudskog soja. Ako to ne uradimo, i dalje će nam sudbinu krojiti nečiji nesposobni zetovi kojima je jedina veština ulizivanje. Meša Selimović je rekao da su poltroni “đubre na kojem rastu sva zla ovog sveta”. Zato ih se trebamo gnušati i takvo devijantno ponašanje koje ima nesagledive posledice po društvo trebamo izopštiti i osuditi.

SRBinfo / Ivan Jovanović

Podeli sa prijateljima: