Autor Ajvanho Ismailović je pesmu napisao u znak sećanja i zahvalnosti svojoj dragoj nastavnici engleskog jezika Negici Dejković.
ZBOGOM
- Kiša po Bujanovcu lije,
- I sve je ko nekad isto…
- Čini mi se niz hodnika,
- Strogih li koraka.
- Tužan sam…
- I još sam u onoj učionici,
- Punoj đaka;
- U Minutu ćutanja…
- Sve sad generacije ko soliteri stoje,
- Sećanja i slike se ne broje.
- Tišina odzvanja školom!
- Ka nebu gledam,
- Zbogom…
- Mirni ste bez bola i straha,
- Jer čovek šta je osim praha.
- Hteo bih da me još jednom
- Opomenete;
- Glasnije,
- Da budem na času tiši!
- Tek sad sam ostao bez reči,
- Eto ne govorim;
- Sad vam mašem uprkos kiši.
Podeli sa prijateljima:
