Kada je period od avgusta do oktobra u pitanju i kada govorimo o jesenjoj pripremi imunog sistema za hladnije dane, onda, nikako ne možemo zaobići grožđe. Na šta god da ste pomislili, pomislili ste na zdravlje – grožđe se jede sirovo ili se prerađuje u sok, vino, sirće, džem i marmeladu, smutije,..

Iako postoji više vrsta grožđa, crno je hranjivije i najbogatije vitaminima koji su organizmu preko potrebni.

Sa bakterijama u raznim oblicima se, nažalost, svakodnevno susrećemo, kao i sve većim problemom alergija, a i pri tome nam može pomoći redovno unošenje grožđa u organizam, jer njegovi jaki antioksidansi imaju svojstva koja jačaju organizam.

Ukoliko imate problema s nesanicom, stručnjaci savjetuju da pre odlaska na spavanje pojedete nekoliko bobica grožđa, jer on u sebi ima svojstva koja povećavaju nivo hormona melatonina koji je neophodan za dobar san. Pise Buka.

Vinova loza
Vinova loza raste kao samonikla, divlja ili šumska puzavica (Vitis silvestris), ali puno je važnija kultivisana biljka (Vitis vinifera) koja se uzgaja u vinogradima na više godina i održavana na određenoj visini. Plod vinove loze, grozd, svojim sočnim, slatkim ili kiselkastim ukusom zri tokom leta i dozreva u ranu jesen.

Hrana i lek

„Jedimo ga što više i duže“, kaže narodna izreka za grožđe, a stručnjaci potvrđuju da je zaista tako. Ono u sebi sadrži obilje hranljivih sastojaka nužnih za očuvanje zdravlja i pravilno funkcionisanje organizma: vitamine A, B i C, minerale (kalijum, mangan, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, silicijum, fosfor i jod) te različite polifenole i flavonoide, biljne antioksidanse koji sprečavaju prerano starenje ćelija, a samim tim i nastanak brojnih bolesti.

Grožđe podstiče probavu, cirkulaciju, rad jetre i bubrega te izlučivanje otrovnih supstanci iz organizma. Budući da čisti i jača krv, podiže imunitet i krepi organizam, preporučuje se rekonvalescentima, trudnicama i svima koji su izloženi pojačanim psihofizičkim naporima.

Sadržaj zrelog svežeg grožđa

Grožđani šećer, tanini, vinska kiselina, minerali (kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, mangan) i vitamini (A, C i gotovo svi vitamini B grupe, izuzev vitamina B12), u sastavu su svežeg grožđa. Koža bobica puna je celulozom i pektinom, zbog čega se grožđe smatra voćem koje pospešuje probavu i reguliše rad creva, detoksuje organizam i pomaže izlučivanju vode iz tela (deluje diuretski). Optimalna srazmera fosfora i kalcijuma u grožđu povoljno deluje na metabolizam zglobova i kostiju. Naime, bobice grožđa obiluju anorganskim fosfatima, a fosfor je, uz kalcijum i magnezijum, sastavni deo svih koštanih struktura. Vitamin D povećava koncentraciju fosfora u serumu, koja je i inače nešto veća u proleće i leto, a niža zimi. Stoga se konzumacija grožđa savetuje tokom oporavka od povreda i preloma.

Crno grožđe

Ovu vrstu grožđa trebalo bi jesti često zbog obilja hranjivih sastojaka, ponajviše kalijuma, vitamina C, B1 i B6 te mangana. Crno grožđe obiluje i flavonoidima, od kojih su najvažniji kvercitin i rezveratrol, jer smanjuju zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol, smanjujući tako rizik od srčanih bolesti. Visoka koncentracija rezervatola je u ljusci crnog grožđa. Rezervatol pozitivno utiče na motoričke i mentalne funkcije mozga i smanjuje rizik od moždanog udara, a pomaže i fleksibilnosti i zdravlju srčanog mišića. Neka istraživanja pokazala su da rezervatol ima važnu ulogu u sprečavanju malignih bolesti i da čak može ubrzati uništavanje već postojećih ćelija raka. Odrđene vrste grožđa se suše, koje isto tako obiluju biljnim vlaknima, kalcijumom i gvožđem, a mogu zameniti i šećer u kolačima. Iako se za namirnice koje su slatke i lepljive, kao što je suvo grožđe, smatralo da uzrokuju propadanje zuba, novija istraživanja su potvrdila suprotno.

Sok

Sveži sok od grožđa podstiče apetit, poboljšava metabolizam, pospešuje izlučivanje štetnih sastojaka iz organizma. Konzumirajući sveži sok, možete smanjiti rizik od kamena u bubregu i poboljšati rad žlezda s unutrašnjim lučenjem. Preporučuje se kod anemičnosti, gastritisa i bolesti creva. Pomaže u normalizaciji krvnog pritiska, a pomoći će i onima koji boluju od upale zglobova, gihta, bolesti jetre i slezine te kod nekih oblika trovanja. Njime ćete očistiti jetru, ojačati imunitet i izbaciti višak mokraćne kiseline iz tela.

Vinsko sirće

Zajedno s jabukovim, vinsko sirće spada u najlekovitije vrste sirćeta. Može se koristiti klasično kao začin za salate ili kao dodatak jelima, ali i razređeno za smanjenje telesne temperature. Obloge od sirćeta koriste se u slučaju rana, čireva i lišajeva, dok masaže vinskom vodom stimulišu cirkulaciju i sprečavaju nastajanje rana od dugotrajnog ležanja.

Berba i čuvanje

Berba i čuvanje

Grožđe se bere od avgusta do novembra, zavisno od vremena dozrevanja sorti. U vreme berbe treba da pazite da peteljka bude zelena, sve bobice jednake boje, zdrave i ne previše zbijene. Što je peteljka zelenija, grožđe će duže trajati.

A želite li duže zadržati grozdove, raširite ih u nisku i široku korpu, tako da oko njih slobodno kruži vazduh. Ukoliko je grožđe jako zrelo, stavite ga u frižider u hermetički zatvorenu posudu ili vrećicu. Izvadite ga pola sata pre jela.

Sorte crnog grožđa

Cabernet sauvignon
Ovo je najpopularnije grožđe na svetu kad je proizvodnja crnog vina u pitanju. Gaji se u Bugarskoj, Čileu, Australiji, Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavičastocrna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva.

Merlot
Od ovog grožđa se pravi najskuplje crno vino na svetu – Chateay Petrus. Gaji se u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, ukus ima tragove borovnice i mente.

Nebbiolo
Daje vrlo kompleksna crna vina, uspeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Ima vrlo tamnu boju, kasno sazreva. Nebbiolo na italijanskom znači mala magla.

Pinot noir
Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ima tanku kožu crne boje i guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD.

Shiraz
Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se na granitu, krečnjaku i pesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavičastocrne je boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva.

Sangiovese
Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji. Najbolje je Sangiovese piccolo.

Kod nas je najpoznatiji Prokupac zvanično zvanično priznat kao srpska autohtona sorta, sa dugom istorijom koja vuče poznate korene iz Srednjeg veka, svojevremeno najrasprostranjenija sorta na ovom delu Balkana.

Bez obzira da li volite crno ili belo, konzumaciju u bilo kom obliku, grožđe zbog svojih blagodeti koje pruža organizmu, trebalo bi biti na vašoj trpezi svakodnevno.