„Razlikujte realne probleme od izmišljenih“ ili u prevodu, fokusirajte se na suštinu, a to je ono što vas ili što će vas učiniti srećnim, od onoga sto vas može povesti na suprotnoj strani.
O tome zašto smo nesrećni, koje prepreke na putu prema sreći možemo susresti i kako da ih prevazićemo, na jezgrovit i lucidan način nam govori najpoznatiji psiholog Rusije, Mikhail Labkovski:
1. Ne bojte se sreće.
Većina ljudi su odrastali u porodicama, koje ne praktikuju „uživanje u životu“ i gde članovi nemaju naviku da govore kako im je dobro i da su srećni. Roditelji se obično ne smeju i ne raduju životu, što se prenosi na decu, koja to usvajaju kao normalno funcionisanje sveta. Druga greška je misliti da za sve dobro morate platiti kasnije. Mi se bojimo da osećamo zadovoljstvo u životu i povezujemo to s nečim pokvarenim.
2.. Prestanite se žaliti.
Šta želite, kad se žalite nekome o svojim problemima? Vi se želite žaliti, a ne rešiti probleme. To je neki kult jadikovanja – naš izum. Lakše je patiti nego živeti srećno. Zdrava osoba će ili primiti situaciju kakva je, ili će istu promeniti. Neurotična osoba neće ni jedno ni drugo. To se odnosi i na fizičku bolest – dok se psihički zdrava osoba leči od bolesti, neurotična će osoba hteti biti bolesna, jer će na takav način imati razlog da jadikuje. To je skoro pa hobi – izmisliti sebi problem i patiti od njega.
3. Razlikujte realne probleme od izmišljenih.
Razlika između zdrave i neurotične osobe je u tome, da prva osoba brine o stvarnim problemima, dok druga pati od nepostojećih.
4. Ne pokušavajte pomagati svima oko sebe.
Želja pomoći svima okolo je uzrokovana strahom, da vas ne vole za ono sto stvarno jeste, pa kroz pomoć drugima pokušavate podići svoje samopouzdanje. Stoga, ako vas nisu zamolili da pomognete, ne dirajte te osobe, nego se posvetite onima, kojima je zapravo potrebna vaša pomoć.
5. Ne odgovarajte ako vas nisu pitali.
Kad vi rečima ili delima odgovarate na nepostavljena pitanja, pokazujete svoju uznemirenost. Jednom sam prolazio sa svojom devojkom pored butika, ona je videla neku haljinu i rekla mi je: “Kakva lepa haljina!” Kad nisam ništa odgovorio, rekla mi je: “Znala sam da nisi muškarac!” Ja bih njoj kupio tu haljinu da me pitala, ali ako vi u takvoj situaciji sami odmah idete da je kupite, onda ste nesigurna osoba.
6. Razlikujte ljubav od zavisnosti.
Ljudi nikad neće napustiti ono što vole. Na primer- pušenje. Ja sam pušio 37 godina, a zadnjih 10 godina sam pušio 3 kutije dnevno. Jednom sam prestao pušiti, kad mi je doktor rekao da sam gotov. I to je trajalo 1 sat i 40 minuta. Prestao sam pušiti tek kad sam sebi rekao da ne volim cigarete, a ne da sam zavistan od njih. Neurotični ljudi ne mogu razlikovati ljubav i zavisnost.
7. Rutina nije uvek loša.
Ja se bavim rutinom (čitam i predajem) već zadnjih 37 godina i osećam se predivno. Neurotične osobe ne mogu živeti na miru, boje se da nešto neće stići da naprave, završavaju po pet fakulteta, uvek su uznemireni, osećaju nelagodu ako ne rade ništa.
8. Menjajte sebe, a ne druge.
I to se odnosi najpre na odgajanje dece. Ne možete ih prisiliti da rade nešto, ako to ne radite vi sami. Deca usvajaju ne ono što njima govorite, već ono što radite sami i kako se odnosite prema drugima. U ovom slučaju jako je koristan savet stjuardese: prvo stavite vazdušnu masku sebi, a tek onda detetu.
9. Lakše se odnosite prema tuđoj kritici.
Setite se jedne zanimljive situacije: vi sedite u busu, ulazi stara baka. Celi autobus vas ljuto gleda i vi se, što je brže moguće, dižete s mesta. Zašto to radite, kad baka nije ni tražila da to učinite? Razlog se krije u niskom samopouzdanju i strahu od osuđivanja. Eksperimentišite- probajte ostati na mestu. Ako ne želite da ustanete, bez obzira šta govore ljudi okolo, ne reagujte uopšte nikako. S vremenom ćete videti, da se tuđa ocena može ignorisati.
10. Radite samo ono što želite.
Klasičan primer toga je situacija, kad se igrate sa svojom decom zato što “tako treba” jer ste dobra osoba, a to znači – morate se igrati sa svojom decom. Prestanite to raditi. Igrajte se s njima tek kada želite da se igrate, jer i oni će osetiti da vi to radite iz osećaja dužnosti, a ne zainteresiranosti. A osećaj dužnosti nije ljubav. Bavite se s decom kad želite i koliko želite jer svakako imate puno drugih obaveza.
Izvor: Pozitivan stav
Foto: Pexels
