Rastanak sa nekim je uvek težak i bolan proces, koji nas često izaziva na nepromišljene akcije, uključujući praćenje društvenih mreža bivšeg partnera. Zajedno sa psihologom otkrivamo zašto je ta navika štetna, pa čak i opasna.

Internet je čovečanstvu pružio brojne mogućnosti – učenje na daljinu, komunikaciju, nove prijatelje, posao. Međutim, tehnološki napredak dao nam je i dostupnije informacije, koje ponekad želimo da koristimo u druge svrhe, uključujući i za špijuniranje bivšeg partnera, piše Cosmopolitan.

Većina mrežnih špijuna dobro je svesna da je pogrešno to što rade i da im to ne treba. Ipak, oni ne mogu učiniti ništa sa sobom, jer su formirali određenu zavisnost, što ih sprečava da prevaziđu ovu opsesivnu i vrlo štetnu naviku. Čak i činjenica da špijunaža ometa život, razvoj, vreme, njima ne zaustavlja snažnu želju da otkriju šta se dešava u životu bivšeg partnera. Nemogućnost napuštanja ove navike jedan je od najčešćih razloga da se žene obrate psihologu – internetski nadzor je zavisnost, dok opadajući osećaj usamljenosti, kompleksa i svest o vlastitoj beskorisnosti raste.

Zašto nas privlači da pratimo nekoga sa kim smo raskinuli?

Praćenje društvenih mreža je danas vrlo čest problem. Prema statističkim podacima, više od 60% odraslih korisnika interneta sastoji se od onih u praćenju svojih bivših partnera koji koriste različite platforme. Psiholozi odavno primećuju da se čini da su društvene mreže posebno stvorene kako bi ljudima pružile više razloga za nezdravu konkurenciju, zavist, ljubomoru i druge, ne baš pozitivne kvalitete.

Špijuniranje bivšeg u samom početku se čini potpuno neozbiljnim postupkom, bezopasnim i da u svakom trenutku možete da odustanete. Uz to, čini se da niko ne zna za vašu lošu naviku, ali što se dalje ta špijunaža nastavlja, to je teže da je se rešite.

Nadzor na društvenim mrežama stvara iluziju stvarne komunikacije, ispunjava rupu koja postoji u gotovo svakoj pojedinačnoj osobi koja nije zadovoljna svojim životom.

Najgora stvar ovog problema je što nadzor čini osobu još iscrpljenijom i usamljenijom, letargičnijom prema sebi i onome što joj se zaista događa. Čini joj se da je stvarnost tamo – na njegovoj / njenoj stranici, a ne ovde gde je. Energija odlazi jer se ne troši na ono što je potrebno i nema načina da se nadoknadi, jer nadzor obeshrabruje sve snage i želje. Kako se sve završava? U najboljem slučaju, lečenje od strane psihologa, a dešava se i poseta psihijatru i uzimanje antidepresiva.

Jedini način da se sami oporavite jeste da zabranite sebi da odete na stranicu bivšeg i uradite nešto korisno. I još bolje, izbrišite svoj profil jednom za sva vremena. Ipak, za to vam treba ogromna snaga volje, jer je to borba protiv zavisnosti. Osoba će imati želju da obnovi nalog, stvori lažan profil i opet sledi tuđi život. U slučaju da niste sigurni u svoje sposobnosti, isplati se obratiti se stručnjaku koji će vam pomoći da pravilno pristupite problemu i rešite ga. Međutim, pokušaj da sami popravite situaciju odličan je prvi korak na putu ka novom životu u kojem nema mesta za špijuniranje stranaca.

Podeli sa prijateljima: