Komunikacija među ljudima je veoma važna za uspostavljanje ne samo početnog kontakta, već i za održavanje postojećeg. U komunikaciji koristimo reči (verbalna komunikacija), ali i pokrete tela kako bismo svoju priču dočarali (neverbalna komunikacija).
Međutim, da li je sve što kažemo istina i koliko je istina od onoga što čujemo od drugih?
Istina kao pojam ima višestruko značenje, ne samo u nauci, već i u životu. Prema najjednostavnijem shvatanju, istina je slaganje sa stvarnošću, sa činjenicama iz svakodnevnog života. Međutim, „istina ne odgovara svim ušima koje je čuju“.
Suprotno od istine je laž izrečena sa namerom da „ublaži“ ili zaobiđe istinu. Ako se laž dalje prenosi ona prerasta u neistinu.
Neki ljudi lažu iz navike, ali ima i drugih koji nisu svesni da lažu, iz razloga jer je njihova stvarnost izmenjena, odnosno oni je doživljavaju drugačije. Obično, ljudi lažu da bi prošli bolje i da bi realizovali neki cilj u svom životu sa što manje napora i ostvarili neku vrstu dobiti.
Sa korišćenjem laži počinje se još u periodu detinjstva. Ako se tada ne utvrdi jasna granica između stvarnog i nestvarnog, odnosno istine i laži, tada laž postaje normalna i potrebna za svakodnevno ispoljavanje doživljenog.
Laž zahteva veliki intelektualni napor. Osim reči koji se ne slažu sa stvarnošću, potrebno je prilagoditi i znakove, odnosno signale koje telo šalje pri korišćenju laži.
Neretko, potreba za prihvatanjem, uvažavanjem, isticanjem, nametanjem, samopotvrđivanjem stoje u pozadini izrečenih laži. Strah od odbacivanja, neprihvatanja, neuključivanja, izostavljanja opravdavaju u neku ruku korišćenje laži.
Prema istraživanju psihologa Ričarda Vajsmana oko trećina populacije svakodnevno koristi laži u svojoj komunikaciji.
Obično počinjemo od malih laži kako bismo opravdali sebe u nekim situacijama: ako kasnimo- nije zvonio alarm; ako prođemo na crveno svetlo-nismo obratili pažnju na signalizaciju na semaforu; ako vozimo bez upaljenog svetla-samo što smo krenuli i mislili da uključimo svetla; ako zakasnimo na neki dogovoreni sastanak-bila je gužva u saobraćaju; ako zaboravimo na rođendan ili godišnjicu-preopterećenost na poslu, iznenadne obaveze…
Slično tome su i komentari u vezi sa izgledom, načinom oblačenja, šminkanja, frizurom upućeni ljudima u našem okruženju. Jednostavno, ovim malim lažima premošćavamo i činimo stvarnost prihvatljivijom.
Ko laže više: muškarci ili žene?
Prema rezultatima sprovedenih istraživanja, došlo se do rezultata da muškarci lažu više od žena.
Istraživanje, sprovedeno u Velikoj Britaniji, gde je ispitano dve hiljade ljudi, dokazalo je da, u proseku, muškarci izgovore šest laži dnevno, a žene tri. Najučestalija laž, izgovorena od strane oba pola, bila je: “Sve je u redu. Dobro sam.”
Istraživanje o iskrenosti pokazalo je da je procenat muškaraca koji govore neistinu nešto veći od žena.
Mada, fraze koje žene koriste u svakodnevnom životu često sadrže sakriveno ili preneseno značenje, koje one ne govore direktno, već indirektno za razliku od muškaraca. Rečenica „Mislim da bi trebalo da ostanemo prijatelji“, obično znači:“Nisi onaj pravi!“ A takvih rečenica u ženskom govoru ima puno.
Ko laže više: mlađi ili stariji?
Rezultati istraživanja „Od Pinokio juniora do Pinokio seniora“, kojim je bilo obuhvaćeno više od hiljadu ispitanika uzrasta od 7 do 77 godina, došlo je do rezultata da je laganje najčešće kod adolescenata, dok deca i penzioneri manje lažu.
Oko 75% ispitanih adolescenata dnevno izgovori 3-5 laži. Oko 37% dece izgovori dnevno 1-2 laži. Najmanje lažu ljudi koji imaju 60 i više godina.
Istina ili laž?
„Prilično smo dobri u laganju, a veoma loši u otkrivanju laži”, dodaje Vajsman.
Veoma je važno kada sumnjate da vas neko laže da uspostavite kontakt oči u oči. Lažovi, bar oni koji redovno lažu, izbegavaju ovaj kontakt. Skretanje pogleda u stranu može biti jedan od pokazatelja laži. Međutim, ako primetite fiksirani pogled u vas, učestalo ponavljanje nekih pokreta, „zalepljeni“ osmeh sve su to dodatni indikatori laži.
„Male“ laži su potrebne da ne bismo bili u konfliktu, ali nema potrebe za velikim i stalnim lažima. Ipak, istina uvek nađe svoj put!
Obratite pažnju na ljude sa kojima komunicirate i prema veličini izgovorene laži odreagujte. Pravite se da je niste prepoznali i prihvatite je ili odreagujte i iznesite svoje neslaganje.
Prihvatanje povremno izgovorenih laži nije odlika naivnosti, već veličine čoveka koji želi da izbegne konflikt.
Autor: Nela
