Grnčarstvo
Grnčarstvo je imalo veliku ulogu u svakodnevnom životu čoveka i bilo važan deo kulturne baštine jednog naroda koje je prenošeno sa kolena na koleno. Podrazumeva proizvodnju grnčarije, odnono posuda od gline.
Na balkanu postoje različite tehnike izrade grnčarije. Najzastupljenije su: grnčarija rađena rukom, tzv. ženska keramika, grnčarija rađena na nožnom kolu, rađena na ručnom kolu i ona koja je rađena iz kalupa.
U početku je grnčarija bilo zaduženje žena, međutim vremenom je ta delatnost prerasla u zanatsku, što je dovelo do toga da se sve više muškaraca uključi u proces izrade grnčarskih predmeta.
Zahvaljujući jakoj tradiciji narodno grnčarstvo veoma je raznovrsno. To je naročito vidljivo u tehnici izrade kao i obliku predmeta koji su se izrađivali na teritoriji Srbije.
U pojedinim delovima Srbije do poslednje decenije 20. veka održala se izrada crepulja i vršnika. Sirovina potrebna za izradu ovog tipa grnčarije (glina) rasprostranjena je gotovo po celoj Srbiji. Glina se nekada vadila iz majdana a za dalju obradu se pripremala na taj način što bi se najpre dobro gazila i kvasila povremeno, a zatim se prosejavala i ostavljala da se suši. Pripremljena zemlja čistila bi se od slame, pleve i druge nečistoće pa bi se naknadno gazila nogama da ne bi ostalo tvrdih komada zemlje. Posle gaženja glina se mesila, povremeno se kvasila vodom, a potom ostavljala da se neko vreme prosuši. Pečenje grnčarskog proizvoda trajalo je po nekoliko sati, a obično su predmeti izrađivani na jesen ili u proleće.
Ono što je naročito zanimljivo kod grnčarstva je to da su crepulje i vršnike smele da prave isključivo udate žene, pa otuda i naziv ženska keramika. Prilikom izrade grnčarija, žene nikako nisu smele da budu u drugom stanju ili da imaju ciklus.
Selo Zlakusa u blizini Užica i dalje neguje dugu tradiciju pravljenja grnčarskih proizvoda na ručnom kolu. Predmeti ovog tipa uglavnom su pravljeni od peskovite gline s određenom mešavinom kalcita u odnosu 2:1 ili 1:1. Tako pripremljena glina stavljala se na ručno grnčarsko kolo. Kolo bi se pokretalo jednom rukom a drugom bi se oblikovala glina. Predmeti koji su izrađivani bili su jednostavni i to su uglavnom bili sudovi koji su se upotrebljavali u domaćinstvu za kuvanje i pečenje hrane.
Grnčarija s ručnog kola ne poseduje nikakve ukrase i grublje je izrade. Na dnu ovih sudova stavljani su žigovi u obliku krstova u krugu i slično a ponegde bi se našle i krivudave linije kao primitivni ukras.
Sa tehnikom nožnog grnčarskog kola, stari balkanski narodi upoznali su se još u srednjem veku. Zajedno sa novom tehnikom izrade keramike počelo je i dodavanje raznih ukrasa, boja i oblika. Grnčarija izrađena na nožnom kolu je za razliku od prethodne vrste luksuznija i bogatije ukrašena, a najčešće upotrebljavane boje su svetlo i tamnosmeđa, žuta, zelena i plava.
Izrada grnčarije na nožnom kolu proširila se na teritoriji cele Srbije. Na nožnom kolu izrađivani su razni predmeti kao što su muzički instrumenti – okarine i darbuhe, zanatska pomagala, kadionice, krstovi, svećnjaci, predmeti za svakodnevnu upotrebu, posude za spremanje, kuvanje, pečenje, kao i za čuvanje hrane, džezve za kafu, dvojanke i sl.
Grnčarija izrađena na nožnom kolu prvo je morala da se suši. Izrađeni komadi sušili su se na tavanu mesec dana a potom bi se stavljali u peći smeštene u blizini radionice koje su pravili grnčari od blata, suve zemlje i cigli. Grnčarija se pekla 24 sata, a potom se hladila još desetak sati.
Sva tri načina izrade grnčarije: ženska keramika, grnčarija ručnog kola i grnčarija nožnog kola simultano su se razvijale na našem tlu. Negde sredinom 19. veka počinje da se izrađuje grnčarija iz kalupa a proizvodi nastali ovom tehnikom postaju prilično zastupljeni širom zemlje.
Tehnika izrade keramike naročito se razvila posle Prvog i Drugog svetskog rata. Grnčarija se mogla kupiti na vašarima, po gradovima i naročito po banjama a sama izrada kalupa je bila vrlo jednostavna. Gipsani kalup je podeljen na dva dela. Kalup je po sredini izdubljen u obliku predmeta a u to udubljenje se ubacuje glina. Najčešće su tom tehnikom pravljene igračke.
Sa izradom grnčarskih proizvoda se danas ne susrećemo često. Ipak, potreba za ukrasnim predmetima i posuđem je i dalje velika. Osim na vašarima, danas ih možemo kupiti u specijalizovanim prodavnicama, galerijama i muzejskim prodavnicama.
