Iako se probila na najbolju poziciju od 2016. godine, Srbija je daleko od balkanskih ekonomskih lidera, ako je suditi prema NIN-ovom indeksu ekonomske snage koji se za osam zemalja regiona izračunava od 2016. godine na osnovu 10  ekonomskih parametara.

Šampionsku poziciju ovogodišnjeg indeksa dele Rumunija i Bugarska sa 7,00 od mogućih 10,00 poena, a treća je Hrvatska 6,25, dok je Srbija četvrta sa 5,62, navodi se u tekstu „Daleko su pravi šampioni“ u poslednjem broju NIN-a. Ovo je znatno unapređenje u odnosu na osmog mesta koje je zauzimala 2017. godine ili sedmog mesta koje je zauzimala 2016. godine.

Prema stopi privrednog rasta od 4,2%, u 2019. godini Srbija je zauzela prvo mesto, ispred Rumunije (4,0%) i Severne Makedonije (3,6%) ali je to nije podiglo na pobedničko postolje Evropi, kako je prethodno najavljivano.

„Prošlogodišnji rast BDP-a od 4,2 odsto nije, ipak dovoljan i za jedno prva tri mesta u Evropi, kako je to 31. oktobra na Pinku najavio predsednik Vučić“, navedeno je u tekstu.

Po realnom rastu zarada od 8,5 %, zahvaljujući povećanju plata u javnom sektoru u novembru i decembru, Srbija je zauzela treće mesto, iza Rumunije (11%) i Bugarske (10%).

„Koliko nam susedi beže po ta dva, za obične građane, najvažnija parametra svedoči i podatak da prosečan stanovnik Hrvatske ima na raspolaganju isti nivo BDP-a kao jedan građanin Srbije i Albanije (ili BiH) zajedno.“, rečeno je u tekstu.

Što se tiče stope nezaposlenosti u Srbiji, koja „u novijoj istoriji nikada nije bila manja nego na kraju prošle godine“, u tekstu je izneto da Srbija zauzima četvrto mesto, posle članica Evropske unije – Rumunije, Bugarske i Hrvatske.

Kada govorimo o javnom dugu, najmanji javni dug od 19,1% bio je Bugarskoj dok je u Srbiji bio 52%, što je daleko manje od 70% pre 5, godina, međutim manje javne dugove imaju i BiH, Rumunija i Severna Makedonija, u rasponu od 19,1% do 48% BDP-a.

„Međutim, zanimljivo je videti koja će zemlja na kom nivou dočekati kraj 2020. godine, tu bi moglo doći do značajnih promena“, navodi se u tekstu i dodaje da je Vlada Srbije rebalansom predvidela da će zbog krize na kraju 2020. godine državna kasa biti u minusu 6,9% BDP-a, a da javni dug neće preći 60% BDP-a.

Što se tiče visine inflacije, kao još jednom ekonomskom pokazatelju NIN-ovog indeksa, ispred Srbije je bilo 5 zemalja, dok su iza nje ostale Bugarska (3,2%) i Rumunija (4,8%), a isti slučaj je i sa udelom investicija u BDP-u.

„Srbija, uprkos tome što već godinama, pre svega zahvaljujući  visokim subvencijama iz budžeta, privlači više stranih investicija od svih zemalja Zapadnog Balkana (plus Hrvatske) zajedno, po udelu  investicija u BDP-u nije uspela da se probije dalje od petog mesta“, navodi se u tekstu.

Srbija je zauzela i peto mesto po visini spoljnog duga od 61,9%, ispred Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije.

U tekstu se zaključuje da će raspored na rang listi za 12 meseci presudno zavisiti od toga sa koliko će uspeha zemlje regiona uspeti da ublaže negativne ekonomske posledice pandemije.

Podeli sa prijateljima: