Prema mišljenju naučnika manjak kretanja, vežbi i fizičke aktivnosti može prouzrokovati niz srčanih, nekih vrsta raka pa i metaboličkih bolesti, poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Ako imate hroničnu bolest – kao reumatoidnog artritisa – previše sedenja može pogoršati stanje. Sedenje je takođe povezano sa poremećajima raspoloženja.
Naučni dokazi štetnosti sedenja
Prema pisanju Buke, koliko je stolica pogubna za zdravlje, naučnici su utvrdili još 1954. godine, u jednoj od prvih studija koja se bavila uticajem sedenja na zdravlje. Ispitivali su učestalost srčanih oboljenja među vozačima i kondukterima londonskih autobusa.
Otkrili su da je kondukter, koji je veći deo dana proveo na nogama skupljajući karte, imao oko 25 odsto manju verovatnoću da razvije srčanu bolest, u poređenju s vozačem.
Među stručnjacima, postoje stalna neslaganja oko toga da li je sedenje zaista problem; neki tvrde da je premalo vežbanja zapravo pravi krivac za zdravstvene tegobe.
Ipak, dosadašnji naučni dokazi snažno ukazuju na to da je previše vremena na stolici rizično čak i ako redovno vežbate.
Zbog toga je jako važno da, ukoliko radimo posao na kom stalno sedimo, odvojimo vreme u toku dana kada smo na nogama.
Koliko stajati?
U studiji koja je objavljena 14. avgusta u Finskoj, naučnici su otkrili da stajanje može poboljšati osetljivost na insulin na način koji smanjuje rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.
Autorka studije, Taru Gartvajtm, kao i njene kolege, spekulišu da bi kontrakcije mišića donjeg dela tela potrebne za stajanje mogle dovesti do povećanog unosa glukoze i poboljšane osetljivosti na insulin.
„Čini se da je osetljivost na insulin bolja sa dnevnim stajanjem dužim od dva sata, u poređenju sa stajanjem manje od 1,5 sata dnevno”, izjavila je naučnica.
Dvosatni minimum stajanja se pojavljuje kao norma i u drugim istraživačkim radovima. Studija iz 2015. godine iz Engleske pokazala je da bi kancelarijski radnici za stolom trebalo da imaju za cilj provođenje najmanje dva sata dnevno na nogama – a još bolje četiri sata, ako su u mogućnosti.
Treba redovno ustajati ako dugo sedite na poslu. Vrpoljenje, stajanje nekoliko sekundi, istezanje – sve ovo može pomoći u suzbijanju problema povezanih sa dugim periodima neaktivnosti.
Neki ljudi čak u kancelarijama imaju trake za trčanje – ili skejt daske koje drže mišiće nogu aktivnim dok stoje na mestu. Međutim, u Srbiji su takve mogućnosti i sredstva na poslu jako retki – zato se potrudite da redovno malo prošetate.
Foto: Pexels
