Da li fotografija uzima dušu u onom trenutku kada se klikne na dugme foto-aparata? Da li fotografija odjedanput ukrade dušu ili po malo svaki put kad se slikate? Kao što vidite, tema je komplikovana, pa ćemo vam mi na osnovu različitih teorija pomoći da sami donesete zaključak.

Stari narodi – staro verovanje

Mnogi stari narodi verovali su da fotografija krade dušu. To se posebno isticalo kod Indijanaca i domorodaca iz Australije, koji su smatrali da je fotografija uvreda za spiritualni svet. Tako legendarni indijanski poglavica, poznat kao Ludi Konj, nikada nije dozvolio da bude fotografisan. Kayapo pleme iz Amazona koristilo je izraz akaron kaba, koji je u isto vreme značio ukrasti dušu i fotografija. Za većinu ljudi iz takozvanih “razvijenih zemalja” ovakvo viđenje fotografije predstavljalo je neznanje i primitivni strah od tehnološkog napretka.

Duša = svetlo

U raznim kulturama širom sveta smatra se da je duša oblik svetlosti. A reč fotografija dolazi od starogrčkogphos graphis, što u bukvalnom prevodu znači crtanje pomoću svetlosti. Pošto je poznato da je svetlo ujedno i energija, ima ljudi koji zbog toga veruju da fotografija oduzma deo duše. Odnosno, da vašu svetlost, to jest energiju, preuzima na sebe. Ljudska senka takođe nastaje usred položaja svetla, pa se fotografija tumači i kao beleženje sopstvene senke.

Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi…

Kod starih Maja ogledala su igrala važnu religijsku i kulturološku ulogu, jer su bila veza sa onostranim svetom. Ogledala su za njih bila nešto što pamti i ima svoju memoriju. To je naročito interesantno kada se prisetite da su ogledala bila sastavni deo konstrukcije i mehanizma fotoaparata. Slomiti ogledalo i danas znači nesreću, a nekada se mislilo da ukoliko se ošteti portret neke osobe, to će se na nju odraziti i u stvarnosti. Ovakvo verovanje osnova je čuvenog romana Oskara Vajlda Slika Dorijana Greja.

Fotografija je greh

Barem tako smatraju Amiši, konzverativni hrišćani. Oni žive specifičan, povučen, skroman i staromodan način života, daleko od “zapadnih vrednosti”. Za Amiše, fotografija direktno krši drugu božju zapovest, koja glasi: ”Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti”. Zato, ako i jedan Amiš aktivno učestvuje u kreiranju sopstvene fotografije, to će se smatrati sramotnim grehom.

Selfi senzacionalizam

Kada se fotografija pojavila bila je toliko magična i inovativna da je mnoge uplašila. I dok su jedni bili sujeverni, drugi jednostavno nisu želeli da im se ugrožava privatnost. Ah ta privatnost! Čini se da je danas sve manje ima, u ovom našem dobu selfija i egzibicionizma. A možda je upravo ta narcisoidnost razlog zbog kog gubimo dušu, a ne fotografija.

Izvor: City magazine

Podeli sa prijateljima: