SARADNJA PORODICE I ŠKOLE
Roditelji se međusobno razlikuju ne samo po zanimanju, stečenom stepenu obrazovanja, već i po ličnom stavu i odnosu prema školi i detetu, njegovom razvoju i pristupu vaspitanju. Škola kao institucija čija je delatnost obrazovanje i vaspitanje dece zainteresovana je za postignuća svojih učenika. Obrazovno-vaspitni rad je složen proces u kome učestvuju mnogi faktori, a najvažniji među njima su roditelji i škola. Jedan od uslova za ispoljavanje pozitivnih efekata obrazovno-vaspitnog procesa je saradnja ova dva faktora.
Višegodišnjim radom u školi uočio sam da je uloga roditelja na postignuća dece u školi jako značajna. Stavovi roditelja su nam značajni jer oni predstavljaju refleksiju onoga što nastavnici rade u školi. Oni su indikator koji govori o potrebi za promenama i novinama, a sve to u cilju prisutnosti svih pokazatelja podrške učenicima i kontinuiranom doprinosu škole boljim obrazovnim postignućima učenika. Praksa takođe ukazuje da nivo obrazovanja roditelja ima važnu ulogu u školskom uspehu dece. Brojna istraživanja su pokazala da socioekonomski status, struktura porodice, vaspitni stil roditelja, njihova uključenost u obrazovanje dece, očekivanja i emocionalna podrška, predstavljaju faktore porodične sredine koji doprinose pojavi školskog neuspeha učenika. Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da je nizak socioekonomski status u korelaciji sa suženim mogućnostima izbora škola, odnosno obrazovnim nejednakostima, školskim neuspehom, visokim rizikom od ranog napuštanja školovanja, nižim samopouzdanjem i višim nivoom školske anksioznosti koji vode ka nižem obrazovnom postignuću, nižim intelektualnim sposobnostima, slabije razvijenim akademskim i socijalnim veštinama. Obrazovanje roditelja je značajno jer pokazuje koliko su roditelji osposobljeni da pruže pomoć učeniku u određenim školskim zadacima, kakvu vrednost pridaju obrazovanju, razvoju akademskih ciljeva, te na taj način deca generišu i imitiraju njihovo ponašanje.
Pristup pojedinih roditelja može da ima negativne posledice, odnosno može da rezultira isključivanjem roditelja iz detetovog života što je neadekvatan pristup, posebno ako se ima u vidu da prisustvo i uključenost roditelja tokom odrastanja, pa samim tim i školovanja, predstavlja imperativ za uspešno vaspitanje dece. Roditelji i nastavnici treba da sarađuju radi dobrobiti dece, odnosno, osnovni smisao saradnje porodice i škole jeste stvaranje što boljih uslova za razvoj dečje ličnosti u celini.
Koliko će roditelji biti uključeni u rad škole zavisi od škole i nastavnika više od karakteristika porodice kao što su rasna i etnička pripadnost roditelja, njihovo obrazovanje, bračni status roditelja, tako da je otvorenost nastavnika za saradnju sa porodicom veoma značajan faktor u postizanju iste. Ukoliko roditelji pokazuju pozitivnu povezanost prema detetu ono postiže pozitivne rezultate i obrnuto, odbacivanje deteta vodi ka neposlušnosti i agresivnosti, a samim tim i školskom neuspehu.
Saradnja porodice i škole je neophodna za uspešnu realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka. Sarađujući sa porodicom škola bolje upoznaje učenike, njihove osobine, radne navike, sposobnosti, njihov položaj u porodici, mogućnost za izgradnju poverenja između porodice i škole. Poverenjem koje porodica ukazuje školi, a i škola porodici, moguće je delovati preventivno na neuspeh učenika. Uzajamni odnos ove dve institucije omogućava realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka, proširuju se i produbljuju znanja roditelja po pitanju obrazovne prakse.
Partnerstvo porodice i škole u cilju prevencije i prevladavanja školskog neuspeha podrazumeva recipročnu interakciju nastavnika i roditelja kao i usklađivanje aktivnosti, izgradnju pozitivnih stavova u oba smera, obezbeđivanje komplementarnosti uloga, ali i racionalnu raspodelu uticaja, tako da roditelj i nastavnik imaju kontrolu nad svojim domenom aktivnosti.
Veoma je važno da nastavnici ukazuju roditeljima na poteškoće koje ima njihovo dete, jer se na taj način dolazi do bržeg, lakšeg i efikasnijeg rešavanja problema. Zajedničkim snagama porodica i škola deluju, kako preventivno tako i korektivno. Zato je potrebna stalna informativna veza između ovih činilaca kako bi se na taj način ostvarilo jedinstvo vaspitnog delovanja, što direktno preventivno deluje po pitanju javljanja školskog neuspeha.
Saradnja porodice i škole treba da se ostvaruje od trenutka kada dete postane polaznik obrazovne ustanove, da se dalje produbljuje i doprinese adekvatnom ispunjavanju vaspitno-obrazovnih zadataka. Vaspitanje i obrazovanje su briga i porodice i škole, bez njihovog zajedničkog zalaganja javiće se propusti u postizanju vaspitno-obrazovnih i nastavnih ciljeva i zadataka.
Autor: Nenad Tasić
