Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uključena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju.

Medonosna pčela ima izuzetno značajno i kompleksno mesto u spontanoj prirodi, ali još značajnije kada su u pitanju razne poljoprivredne kulture.Foto Medonosna pčela svojom aktivnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodnju ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i estetske aspekte šivljenja.

Na zemljinoj površini ima oko 250 hiljada vrsta cvetnica, od kojih su mnoge u veoma  kompleksnim odnosima sa insektima oprašivačima, u prvom redu sa medonosnim i drugim pčelama. Zаhvаljujući pčelаmа i drugim oprаšivаčimа, u svetu se proizvode poljoprivredni proizvodi u vrednosti od 233 do 577 milijаrdi dolаrа godšnje; više od tri četvrtine usevа u svetu se oslаnjа bаrem delimično nа oprаšivаnjа od strаne insekаtа i drugih oprаšivаčа; dа oprаšivаči zаvise od dobrobiti milionа poljoprivrednikа – pčelаrа (ukupаn broj je procenjen nа 1,4 milionа ljudi); kаo i bezbednost hrаne čovečаnstvа, održаvаnje biodiverzitetа nа nаšoj plаneti i stаbilnost ekosistemа se oslаnjа nа direktne doprinose oprаšivаčа.

U Srbiji pčelarstvom se bavi oko 20.000 pčelara, koji poseduju preko 1,2 miliona košnica, i sa ovim brojem Srbija je prva u svetu sa brojem košnica po glavi stanovnika, odnosno jednu košnicu na šest stanovnika. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 380 miliona evra. Samo jedno pčelinje drustvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.

U opštini Bujanovac, veliki broj poljoprivrednika odlučio se za pčelarstvo, međutim pčelari čitavog juga Srbije su u prethodnim godinama imali problema zbog kasnih mrazeva i čestih kiša u toku cvetanja bagrema što je uticalo na smanjenje ukupne količine bagremovog meda. Nedostatak pravog meda su zloupotrebili pojedini trgovački lanci i na trzištu se pojavio tzv. pekarski med koji je jeftiniji (čija je baza šećer). Međutim, zahvaljujući novom pogonu “Naš med”, Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u Rači u 2020.godini je došlo do stabilizacije na trzistu meda u Srbiji. Pčalari iz Srbije mogu sve količine meda predati pogonu u Rači po veoma povoljnim cenama (7,2 evra po kilogramu bagremovog meda) a isti se isplaćuje u roku od 3 nedelje. 

Podeli sa prijateljima: