Srpska pravoslavna crkva sa svojim vernicima danas slavi Sretenje Gospodnje. Ovaj praznik je uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da bi ga posvetila Bogu.
Sretenje se slavi od perioda cara Justinijana (6.vek), uvek pada na četrdeseti dan od Božića. Jedan je od najvažnijih hrišćanskih praznika.
Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Postoje različita verovanja i običaji vezani za ovaj praznik.
- Jedno od takvih kaže da se na današnji dan sreću zima i leto, da dani postaju duži dok su noći kraće, a vreme sve toplije.
- Drugo verovanje kaže, ako danas bude sunčan dan, a medved ugleda sopstvenu senku i vrati se u zimski san, zima će potrajati još šest nedelja. Ako nema senke izlazi iz svog zimskog skrovišta u potrazi za hranom i zima se završava.
- Prvog muškarca koga danas devojke vide, njihov budući suprug će ličiti na njega.
- Takođe se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite svog doma.
Srbija danas obeležava Dan državnosti. Razlozi za to su, sećanja na 15. februar 1804. godine kada je na ovaj dan podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, kao i na događaj kada je 1835. godine donet prvi moderni Ustav Srbije, koji je nazvan Sretenjski ustav.
Sabor u Orašcu 
Sretenjski ustav
Praznik se slavio kao Dan državnosti Srbije sve do stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, države u čijem sastavu je Srbija ušla posle Prvog svetskog rata. Nakon toga je ukinut, da bi ponovo počeo da se proslavlja u Srbiji od 2002. godine.
Foto: wikipedia
