Iako se i Holandija našla na udaru obilnih kiša koje su poplavile Nemačku i Belgiju, zahvaljujući posebnoj organizaciji i sistemskom pristupu opasnosti od poplava uspela je spasiti se onoga što je pogodilo susedne zemlje. Nisu prošli u potpunosti bez poplava, ali nisu imali nijednu žrtvu.

U delu Holandije, koji se nalazi blizu granice poplavom pogođenih područja Nemačke i Belgije, slika je potpuno drugačija. Iako je i u Holandiji palo dosta kiše, ne baš kao u Nemačkoj i Belgiji, njeni gradovi nisu u potpunosti poplavljeni.

Zvaničnici su bili bolje pripremljeni i mogli su brzo komunicirati s ljudima, rekao je profesor Jeroen Aerts, šef odseka za opasnost od vode i klime na Univerzitetu Vrije u Amsterdamu, prenosi CNN.

„Bolje smo videli ‘dolazak talasa’ i kuda on ide“, rekao je Aerts za CNN.

Holandija ima dugu istoriju „upravljanja vodama“ i njihov uspeh prilikom suočavanja s ovom katastrofom može svetu ponuditi nacrt postupanja s poplavama, posebno jer se očekuje da će klimatske promene učiniti ekstremne kiše češćim.

Zemlja se bori sa morem i nabujalim rekama gotovo ceo milenijum. Tri velike evropske reke – Rajna, Maza i Scheldt – imaju svoje delte u Holandiji, a veći deo kopna je ispod nivoa mora, tako da je 60 % zemlje u opasnosti od poplava.

Veliki deo zemlje u osnovi tone. Međutim, njihova infrastruktura za upravljanje vodama je među najboljima na svetu, a uključuje ogromne zidove s pokretnim vratima veličine dva fudbalska igrališta i obalne nasipe.

Takođe, tu su i jednostavne stvari, poput nasipa i davanja dodatnog prostora rekama spuštanjem korita i širenje obala.

Njihova snaga leži uglavnom u organizaciji. Infrastrukturom zemlje upravlja ogranak vlade posvećen isključivo vodi, Generalni direktorat za javne radove i upravljanje vodama, koji brine o oko 1 500 kilometara izgrađenih brana.

Vodenim problemima u zemlji upravlja i mreža lokalno izabranih tela čija je jedina funkcija briga za sve vode, od poplava do otpadnih voda, rekao je Aerts.

Prvi od ovih lokalnih „vodnih odbora“ uspostavljen je u gradu Leiden 1255. godine – tako je zemlja odavno shvatila da joj treba robusno upravljanje vodama.

„Ovo je jedinstvena situacija koju imamo“, rekao je Aerts dodavši: „Osim nacionalne vlade, provincija i gradova, imate i četvrti sloj, vodene odbore, koji su u potpunosti usmereni na upravljanje vodama.“

Odbori imaju mogućnost samostalnog ubiranja poreza, tako da ne zavise toliko od nacionalne blagajne.

„Voda je uključena u sektor turizma, uključena je u industriju, u građevinski sektor, a vidite kako su u različitim zemljama vladine politike zaista sektorske“, pojasnio je Aerts.

U Holandiji je vodene odbore nazvao „lepkom“ koje drži sve zajedno i može se pobrinuti, na primer, da predlog za izgradnju poplavne ravnice ima sve relevantne strane u komunikaciji.

Podeli sa prijateljima: