Većina ljudi je, kada je prehlađena ili ima glavobolju, pokušala da pre odlaska kod lekara, uzme neki od „medikamenata“iz prirode.
Trave, čajevi, razno bilje i nesvakidašnji recepti, bogatstvo su narodne apoteke koja nam pomaže kod prehlade, osipa, opadanja kose, lošeg zadaha, opekotina i slično. Iako je zvanična medicina sumnjičava prema ovom tipu lečenja, svako se bar jednom u životu okrene nekom narodnom receptu.
Svi znamo da, kada se opečemo, bol možemo ublažiti površinom presečenog krompira ili unutrašnjim delom ljuske svežeg jajeta.
U jedan litar lozovače, stavite glavice belog luka i jednu šaku korena korpive. Tako spremljen koncentrat staviti na toplo i osunčano mesto mesec dana. Nakon mesec dana, procediti a zatim utrljavati u koren kose koja opada.
Svako koga je ikada bolelo uvo zna da je to jedan od najružnijih i najneprijatnijih bolova. Narodna medicina kaže da je za ovu vrstu bolova dobro iscediti par kapi čuvarkuće u uvo, pa potom staviti vatu.
Za glavobolju narodna medicina preporučuje jedan nazgled neukusan recept. Naime, savet je da se u pola šoljice jake crne kafe nacedi dosta svežeg limuna i da se popije.
Upala jajnika, mokraćnih kanala i bubrega preporučuje se čaj od peršunovog lista. Šaku peršunovog lista staviti u litar vode i pustiti da proključa. Procediti i piti dok je mlako. Može se piti i hladan, a preporučuje se da se pije tokom čitavog upalnog procesa.
Čaj od crnog luka je jedan od najpopularnijih i najraširenijeg recepta u lečenju simptoma prehlade. Recept je da se luk opere i iseče na četiri dela i stavi na kuvanje. Kada voda provri, kuvati još deset minuta a piti tek kada se ohladi uz med i limun.
Za podizanje imuniteta preporučuje se recept sa medom i limunom. Potrebno je očistiti pola kilograma limuna ali zadržati koru, i uz pomoć električne seckalice dobiti kašu. Ovu kašu pomešati sa pola kilograma toplog meda i smešu staviti u staklenu posudu. Svako jutro uzmite supenu kašiku.
Za sprečavanje prehlada i uopšte jačanje imunološkog sistema preporučuje se i uzimanje većih količina kupusa u ishrani. Narodna medicina ističe da kupus nadmašuje mnoge druge lekovite biljke. U zimskim mesecima najviše se upotrebljava kiseli kupus, a dokazano je da on povećava otpornost protiv mnogih bolesti.
Kada se kupus uzima u obliku čaja ili supe, sprečava prehladu, kašalj i gripu te djeluje antiseptički na organe. Zbog svojih izuzetno lekovitih svojstava, u narodu se za kupus kaže da je “sirotinjski ormarić s lekovima”.
Kupus se koristi za smanjenje otoka. Ukoliko se udarite otok i i modrice možete da uklonite uz pomoć starog leka. Dovoljno je da dva lista kupusa privijete na udareno mesto.
Kupus je bogat mineralnim solima, vitaminima i hlorofilom pa se preporučuje malokrvnim osobama koje bi trebalo da ga jedu sirovog ili kuvanog na pari. Bilo bi dobro da tokom dana popiju po dve čaše isceđenog soka.
Jedan od mnogih recepata za groznicu preporučuje uzimanje smeše od brezove kore i zovinog cveta po 2 kašike, kičice, lipovog cveta i lincura po jedna kašika. Dobro sve promešati i od ove mešavine dve kašike preliti s 3 decilitra ključale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti, dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.
Matičnjak, limun trava ili popularno zvana „biljka kraljica“ koristi se kao sredstvo za smirenje i opuštanje, protiv mučnine i povraćanja kod trudnica, a posebno se preporučuje kod nervnih kriza, fizičkog ili intelektualnog zamora, migrene, neuralgija i vrtoglavice.
Zova se koristi za migrene, kostobolje, išijas, neuralgije, dezinfekciju, za ispiranje grla i usta, protiv nazeba. Lek su cvetići koji se beru čim počnu da se otvaraju. Cvet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid, flavonski heterozid, rutozid, tanina 0,025%, etersko ulje, smole, šećer, holina, organskih kiselina …
Lekovita svojstva meda ublažavaju različite tegobe, a u slučaju srčanih tegoba, tokom dva meseca potrebno je tri puta dnevno uzimati po veliku kašiku meda rastopljenu u čaši mlake vode, sat i po pre jela.
